56-ta

Ova pesmu ja napisala moja Pančevka Magdalena Vasilčin Doža i posvetila  je samoj sebi za 56-ti rodjendan. Magdalena je diplomirani filolog u penziji a povremeno  radi kao spremačica u madjarskog domu Šandor Petefi gde moj kum povremeno igra preferans sa starim dobrim društvom . Urodjena lakoća komunikacije spojila je ovo dvoje ljudi u razgovor čiji je rezultat poklonjena  Magdalenina zbirka pesama  “Ako mene još ima “ mom kumu Baji a namenjena meni koji sam  u septembru slavio 55 rodjendan … Kum je gospodji poklonio jedini televizor koji je držao u stanu jer je posvećen čitanju a ne trovanju …I zato hvala oboma na pesmi 56  koja mi je zbog ove male priče iz komšiluka posebno draga … Život  sa lakoćom dogadjanja piše i pesme i priče a ne samo romane ….

starenje

Kada se kaže pedest i šest,

mnogo je i da se izgovori ,

mnogo je i da se zamisli ,

mnogo je i da se ponese ,

Kada se kaže pedeset i šest

podrazumevaju se bore na licu ,

visok pritisak i led na srcu .

Kada se kaže pedeset i šest

misli se -sve je prošlo

Ni bagrem više ne miriše

letu je kraj ,makar je tek došlo.

Nije mnogo pedeset i šest

kada radost nosiš u oku ,

pesmu na usni i osmeh na licu ,

kada Ti ruke nežnost šire

a u srcu čuvaš malu pticu .

Nije mnogo pedeset i šest

ako je onih prethodnih

pedeset i pet

imalo smisla …

Advertisements