Traže se šapurine

Traže se šapurine ! Šapurina nema ni za lek . Šta se desilo. Vrlo prosto , način skidanja i skladištenja kukuruza se tako promenio da retko ko od paora skida kukuruz i skladišti u ambar i tu sačeka…

Извор: Traže se šapurine

Advertisements

Traže se šapurine

Traže se šapurine !

Šapurina nema ni za lek . Šta se desilo. Vrlo prosto , način skidanja i skladištenja kukuruza se tako promenio da retko ko od paora skida kukuruz i skladišti u ambar i tu sačekao povoljnu priliku za krunjenje i prodaju.

Sve ovo poskupljuje proizvodnju i više se isplati berba kukuruza sa krunjenjem odmah u polju gde i ostaju šapurine i zaoravaju se .

Neverovatno je da još pre godinu dve unazad ponuda šapurina na Kovačičkoj pijaci je bila velika i šapurine su se prodavale po bagatelnoh ceni .

Sada je situacija potpuno drugačija i prikiolica od 5 tona šapurina košta i do 15000 din one veće i do 20 -hiladarki .

Ispada da je cene šapurina povoljnija od samog zrna što je opet paradox .

Šapurine su gorivo idealno za loženje naročito u pećima za centralno grejanje jer brzo dižu temperaturu .

Dokaz da je šapurina nestala je i to da je naš sugradjanin koji ima mašina za krunjenje kukuruza doradio svoju peć za centralno gtrejanje na pelet .

Uzročno posledična veza sa ovim paradoxom je i to da su se paori prebacili na loženje svojih peći na druge vrste goriva , drva i ugalj ,što povlači intezivniju seču šuma i zagadjivanje vazduha u selima što je opet paradox .

Pored šapurina priziva se i košava .

Volim

Jednostavnije receno ,volis dobrodusne ljude. I za Mene je ta osobina najvaznija od svih osobina!

NEGOSLAVLJE

Volim ljude sa lepim rukama i lepim punim usnama. I toplim očima. S iskrenim osmehom. Sa čvrstim stiskom ruke i odlučnim pokretima. Ljude koji lepo pričaju i koji znaju da lepo ćute.Koji umeju da slušaju. I koji te čuju. I vide nerečeno. Čiji zagrljaj teši. Čiji smeh je zarazan.Čije je rame udobno za… da nasloniš glavu da te prođe… sve zarad čega si je baš tu naslonio.

Volim ljude u čiju reč jednostavno, ne sumnjaš, šta god da kažu. Koji drže datu reč. Koji ispunjavaju obećano. Koji ne kasne. Koji ne mrze. Ne zavide. Ne žele i ne čine drugome zlo. Koji se raduju tuđem dobrom i svačijoj sreći. Koji daju i koji primaju. Koji dele jabuku na pola. I kockicu čokolade.

Sa kojima se ne posvađaš i kad imaš sukob mišljenja. Sa kojima se ne mrziš čak i onda kada se posvađaš. Koje voliš i koji te vole i…

View original post 360 more words

Zaljubljenost ili ljubav

islandski lisaj.jpgZaljubljenost ili ljubav ?
Oda Ljubavi …
Da li je biti zaljubljen isto što I voleti. Ja ne vidim razliku sem u dužini reči..Ko je I zašto uneo zabunu ..Da li je neko manje vredan ako ste zaljubljeni u njega ili ga volite ..Da li je zaljubljenost početak ljubavi I kada se oseti prelazak iz biti zaljubljen u voleti.. Kada volite da li obavezno prestajete da budete zaljubljeni..Sve su to moje nedoumice koje me prate od puberteta do danas kada sam postao vremešni muškarac ..Nema razlike ,zaljubljenost I ljubav su u takvoj simbiozi kao kamen I mahovina. Prilepljeni jedno uz drugo ,istrajavaju toliko dugo koliko im vreme dozvoljava..Zajedno se greju , hlade , znoje, kupaju na kiši, žmure na vetru ,danima godinama , vekovima ..Da li su zaljubljeni ili se vole , nije to toliko važno , mnogo je bitnije da su priljubljeni jedno uz drugo I štite se onoliko koliko im vreme dozvoljava..
A kada ponestane vremena , ponestaće I kamena I rosne sočne zelene mahovine..Ostaće možda samo žuti lišaj kao požutela stara fotografija i trajna uspomena na zaljubljenost ili ljubav , nebitna je razlika..

Lisajevi na kamenu 2.jpg
Milo Hrćan

 

56-ta

Ova pesmu ja napisala moja Pančevka Magdalena Vasilčin Doža i posvetila  je samoj sebi za 56-ti rodjendan. Magdalena je diplomirani filolog u penziji a povremeno  radi kao spremačica u madjarskog domu Šandor Petefi gde moj kum povremeno igra preferans sa starim dobrim društvom . Urodjena lakoća komunikacije spojila je ovo dvoje ljudi u razgovor čiji je rezultat poklonjena  Magdalenina zbirka pesama  “Ako mene još ima “ mom kumu Baji a namenjena meni koji sam  u septembru slavio 55 rodjendan … Kum je gospodji poklonio jedini televizor koji je držao u stanu jer je posvećen čitanju a ne trovanju …I zato hvala oboma na pesmi 56  koja mi je zbog ove male priče iz komšiluka posebno draga … Život  sa lakoćom dogadjanja piše i pesme i priče a ne samo romane ….

starenje

Kada se kaže pedest i šest,

mnogo je i da se izgovori ,

mnogo je i da se zamisli ,

mnogo je i da se ponese ,

Kada se kaže pedeset i šest

podrazumevaju se bore na licu ,

visok pritisak i led na srcu .

Kada se kaže pedeset i šest

misli se -sve je prošlo

Ni bagrem više ne miriše

letu je kraj ,makar je tek došlo.

Nije mnogo pedeset i šest

kada radost nosiš u oku ,

pesmu na usni i osmeh na licu ,

kada Ti ruke nežnost šire

a u srcu čuvaš malu pticu .

Nije mnogo pedeset i šest

ako je onih prethodnih

pedeset i pet

imalo smisla …

LELE-JSKA JAMA

Opasna prolaznička poema             Ivana , Marije ,Jana, Martina…  ruke na licu

Umornim korakom vraćajući se domu svome  jedinom uzbrdicom u Kovačici ,puštajući misli da same lutaju u predstojećem  vikendaškom vremenu odjednom me preseče tupi zvuk udara metala  i čeone kosti o tvrdu podlogu trotoara na uglu Ulice Maršala Tita  i Nikole Tesle kod prodavnice –mesare  Suncokret . Biciklista ,čovek srednjih godina u punoj brzini uleteo je u neobeleženu rupu na sred trotoara . Ko bi očekivao rov na sred šetališta – biciklističke staze na ovako prometnom mestu . Izlomi se čovek ,izlomi se bicikl , prelomi  se jauk pitomim krajolikom . U trenutku sam osetio muku i bol u stomaku ,prepoznajući nenadanu bol koju je biciklista doživeo . Bacajući samar sa ledja koje svakodnevno nosam pritrčao sam nesrećnom biciklisti ,ispitujući pogledom rečima i  osećajem pogubne posledice upada u jamu na sred trotoara,gde svi biciklisti dodaju gas na nizbrdici koja vodi do centra grada. Čovek je klečao ,šakama pokrivajući lice, tiho psovao i jecao. Bicikl nije uspeo da ispadne iz rupe i točak ,u stvari Šarganska  Osmica  je virio iz rupe ne pomerajući se .Pomislio sam  ovo je jama koja jede bicikle i oprezno sam posmatrao jamu kao mungos koji prepoznaje opasnost . U trenu se stvoriše nekoliko prolaznika koje nisam odmah prepoznao u polumraku jer je ova raskrsnica godinama neosvetljena ,pomažući nesrećnom biciklisti da se digne  i  pomiri sa sudbinom da će se vratiti kući peške ,ugruvan ,izgreban ,nesrećan jer nije stigao onamo gde je naumio. Na svu sreću biciklista se nije izlomio i došavši k sebi polako kao pas podvijenog repa odšepao u mrak ,vukući ostatke malog bicikla sa sobom ,ponosito odbijajući pomoć vozača koji se ponudio da ubaci bicikl u gepek i odveze ga kući da na miru vida rane i procenjuje i popravlja iznenadnu glupu štetu .. Mi ostali koji smo izbegli vojničko uskakanje u rov , ostali smo na sred  trotaoara , nabrajajući sve jame  Kovačici koje postoje i na sred puteva i na sred trotoara . Nabrajanju nikad kraja . Jedna ogromna  jama koja je dugo zjapila na sred ulice Ištvana Bećara Pecaroša  samo 100 m niže mogla bi da proždere  omanji kamion . Čudo je da se ništa slično nije desilo i jami pored puta ili možda ja to ne znam . I koga sada da okrivimo za ovaj nemili dogadjaj koji siguran sam nije i neće biti jedini . U ovom svetu bez razuma izgubismo volju i da se žalimo . Ipak neka ova prolaznička poema bude opomena svima koji nam kopaju jame i ostavljaju bez obeležja da se izubijamo onako , potpuno bez razloga .

 Milo Hrćan

NE – LEGALNO RAZBACIVANJE UGLJENE PRAŠINE PO POLJU U KOVAČIČKOM ATARU

vetar i prasina
PEPEO – UGLJENA PRAŠINA I JALOVINA IZ KOVAČIČKE ŠEĆERANE RASUTA PO PO POLJSKIM PUTEVIMA KOVAČIČKOG ATARAruke
Kakav je to mozak koji jednostavno natovari ugljenu prašinu u prikolice  koja je  veoma toksićna , puna teških metala uz to može biti i explozivna i raspe je po poljskim putevima Kovačičkog atara   ne razmišljajući o posledicama koja takva rabota donosi. Istina uvek ispliva na videlo ,što je i sada slučaj . Ljudi koji obradjuju zemlju su videli da se neko posipa poljske puteve ali nisu znali  ni ko to radi i zašto to radi. Prostom dedukcijom i golim okom vidljivo je da je to  pepeo od uglja iz energane u kovačičkoj šećerani . Deponije sa tom jalovinom stojale su u krugu šećerane a vetar je raznosio na sve strane ,što se dalo videti sa razdaljine od par kilometara . Mnogo je pitanja koja se nameću . Kao prvo , postoji pravilnik o odlaganju industrijskog otpada koje se šećerana Kovačica nije pridržavala i za to bi trebala da plati visoke kazne a za odgovornog referenta zaštite životne sredine u Sunoko korporaciji takodje zahtevam odgovornost i kažnjavanje ..Drugo je pitanje šta rade i za šta primaju platu ,komunalni isnspektori ili inspektor za zaštitu sredine u Opštini kovačica koji takvo krivično delo nisu sprečili  i sakrili  od javnosti . Zahtevam odgovornost i  objašnjenje zašto je učinjen takav propust . Da li je to namerno ili slučajno . Ako je namerno smatra se korupcijom ako je slučajno smtara se propustom i  svakako  krivicom .  Radi nas i budućnosti naše dece čije zdravlje je ugroženo na mnogo načina NE SMEMO dozvoliti da ovakva bahatost prodje neopaženo i nekažnjeno .  Udruženim snagama i odlučnošću oterali smo Yunirisk iz Kovačice  zato  sada nećemo dozvoliti da nas opet obmanjuju i truju ljudi iz naše sredine .  Očekujem da nas u roku od 24 h obrati neko iz opštine i Sunoko korporacije i da  obrazloženje zašto se propisapo toksičan pepeo po polju ?ugaljpustos

Otići ili ostati – pitanje je sad

Ovo je poražavajuće da ni posle 100 godina u Srbiji se ništa nije promenilo. Ovo su fascinantni stihovi Vladislava Petkovića Dis-a . Da li je vreme da počnem da skupljam pare da idem iz zemlje ?dis

Od pandura stvorili smo velikaše ,
Dostojanstva podeliše idioti,
Lopovi nam izradjaju bogataše,
Mračne duše nazvaše se patrioti,

Svoju mudrost potrošismo na izbore ,
Svoju hrabrost na podvale i obede,
Budućnosti zatrovasmo izvore,
A poraze proglasismo za pobede,
Svoju mudrost rastočismo na izbore .

U GLADI SU VELIKE OČI

rucak kontejnerski

Ne možeš pobeći od vlastitih sećanja. I uvek će se naći neko ko će te podsetiti na dane proživljene u socijalizmu. Glupo je danas veličati taj sistem, ali je žalosna činjenica da današnje generacije mladih žive lošije i nesigurnije nego što su živjeli njihovi roditelji. I kao što nam je kapitalizam, prvenstveno zbog svog izobilja, izgledao jako privlačan kad smo ga gledali iz socijalističkog miljea, što smo dalje od tog vremena, socijalizam nam je sve bolji i lepši, jer nam je tranzicijski kapitalizam doneo bedu i beznadje . Kao da nam je istorija izrekla presudu: Stoko, sanjaj socijalizam i trpi kapitalizam! Bilo je u tom jugoslovenskom socijalizmu neuporedivo više socijalne pravde, država je brinula o tebi od rođenja do smrti, i što je najvažnije – bilo je neke makar i nejasne nade. “Kada je ovoj zemlji bilo najbolje?”, glasilo je pitanje u velikoj anketi provedenoj pre godinu dana u Srbiji. “U socijalizmu”, bio je odgovor većine anketiranih. Jedino političke slobode iz tog vremena nisu dobile prolaznu ocjenu. Slične rezultate dale su i ankete provedene u Sloveniji i Makedoniji.
“Ovi današnji ne mogu ni da okreče ono što smo mi izgradili”, izjavio je jedan od bivših socijalističkih trudbenika, pripadnik srednje klae koja je svake godine išla na more I jela meso svaki dan …
Sociolozi i ekonomisti su manje izdašni u pohvalama bivšem sistemu. “Kad sanjamo socijalizam, sanjamo ondašnji nerad za velike pare” A sada dozivljavamo nerad jer nema posla a bogami ni para.. Usta se osušila, stomak naduo jedino su se oči povećale u potražnji za slamkom spasa..
Šta dalje sledi sve zavisi samo od nas …

ribica

by Milo